kovu .2 m.
(1) Tan.
●(1744) L'Arm 376a. Tan, tr. «Covu. m.» Tanné, tr. «Covu d'obérr motatt.»
●(1927) GERI.Ern 317. kovu m., tr. «Tan.» ●(1934) BRUS 262. Du tan, tr. «kovu.»
(2) Milin-govu : moulin à tan.
●(1744) L'Arm 246b. Moulin a tan, tr. Melein Covu.»