sklouf .1adj. Glouton.
I.
●(1906) DIHU 17/282. e oent deit de vout skloufoh. ●(1907) DIHU 28/445. er sklouf a gemenér. ●(1919) DBFVsup 63a. sklouf (B[as] v[annetais]), tr. «gourmand.» ●(1931) VALL 337b. Glouton adjectif, tr. «sklouf V[annetais].»
II. Sklouf evel beg ar puñs : voir puñs.